Ову врсту је релативно лако разликовати од најсличнијег,
црнооког шаренца (
Melitaea cinxia). Крупнооки шаренац је нешто већи лептир, а на доњој страни задњих крила поља са црним тачкама имају карактеристично испупчење. Гусенице се једноставно уочавају током пролећа на тек развијеним листовима
Centaurea sp. Иако је крупнооки шаренац код нас откривен тек 2007. године, досадашњи налази указују да је широко распрострањен на подручју читаве источне и јужне Србије. Станишта су му ливаде и пашњаци који се одржавају искључиво испашом или кошењем. Биљке хранитељке су из рода
Centaurea, у Србији
Centaurea phrygia. Насељава подручје од југоисточне Европе до средишњих делова Азије и у Европи важи за релативно ретког лептира. Популације на Балкану припадају подврсти
M. a. rhodopensis.