Ускршњи лептир се једноставно разликује од осталих једрилаца, а најлакше се препознаје по црној цик-цак шари која прати спољни руб крила. Јавља се с пролећа, нешто раније од сродног
ђурђевданског лептира. То се обично пада у време Ускрса, због чега је и добио назив „ускршњи“. Типична станишта (поготову у Војводини) су подручја покрај водених површина, али се неретко среће на зараслим ливадама и пољопривредном земљишту. Биљке хранитељке су из рода
Aristolochia. Kод нас je забележено да женке полажу јаја на
A. clematitis, а понегде и на
A. pallida. Ускршњи лептир је бележен на читавој тероторији Србије, обично на нешто нижим надморским висинама. Иако се сматра ретком и локалном врстом, изгледа да су код нас популације у порасту. Можемо угрубо рећи да насељава подручје од југоисточне Европе до Урала.